St. Nicholas Monastery Free Serbian Orthodox Church in South Brisbane, Queensland | Religious centre

St. Nicholas Monastery Free Serbian Orthodox Church

Locality: South Brisbane, Queensland

Phone: +61 7 3844 3092

Address: 247 Vulture St 4101 South Brisbane, QLD, Australia

Website: http://www.fsoc.com.au/

Likes: 1114

Add/Update information

Reviews

Tags

• Eastern Orthodox church
• Religious centre
• Convent and monastery

23.01.2022 Данас е, у раним утарим часовима, егово Високопреосвештенство Митрополит Димитриадоски Фотие, доживео тешку саобраану несреу. Налази се на интезивно нези у болници после извршене операцие. Молите се за егово оздравее, ер се налази у веома тешком стау.

23.01.2022 У Саборном храму Световоскресеског манастира Руске Православне Заграничне Цркве у Сагадакул Ноу, служена е Света Божанствена Литургиа. Свету Литургиу су сл...ужили: секретар Светог Архиереског Синода Слободне Српске Православне Цркве егово Високопреподобие Архимандрит Др Симеон игуман Светониколаевског манастира у ужном Бризбену и Преподобни еромонах Софроние, сабрат Световоскресеске обитеи. На Литургии е одговарао Преподобни еромонах Гликерие, сабрат Световоскресеске обитеи. See more

22.01.2022 егово Преосвештенство Епископ Аустралиско-новозеландски г.г. Христифор, благоизволео е да у суботу, 12. септембра 2020. године, на навечере недее Сабора Ср...ба Светитеа и празника св. 700 000 асеновачких новомученика, у Саборном храму Светониколаевског манастира у ужном Бризбену, служи празнично бдение. Верници су имали прилику да се поклоне светим моштима асеновачких новомученика кое се чувау у Светониколаевском манастиру. еговом Преосвештенству су саслуживали: парох Аделаидаки Високопречасни протоере Атанасие Крсти и часни акон Симеон Таф. See more

22.01.2022 Распоред богослужеа у саборном храму светониколаевског манастира Слободне Српске Православне Цркве у ужном Бризбену у току месеца септембра. St Nicholas Monastery South Brisbane - services during the month of September.

20.01.2022 Распоред Богослужеа за април и ма у Светониколаевском манастиру у ужном Бризбену.

19.01.2022 Света Мака наша Црква Православна данас прослава Пресвету Богородицу и успомену на ену чудотворну икону "Свих жалосних радост". Икона Свих жалосних радост е... една од наомиениих у руском православном народу. Само име иконe побууе и укрепава веру уди у Богомаку, као дивну заступницу коа у натежим тренуцима пружа утеху и дае своим изабранима, предукус небесне радости. Блаженство Пресвете Богородице е у томе што Она може да излива своу мачинску убав према свакоме од нас, управо зато е Она Свих жалосних радост. Првообраз чудотворне иконе Богоматере ,,Свих жалосних радост налазио се од 1643. г. у московском храму Преображеа Господег, на Ординки. Меутим, до прославеа чудотворног образа дошло е тек 1688. г. услед исцееа кое се збило над сестром Патриарха оакима. Наиме, сестра Ефимиа е тешко страдала од ужасне ране на боку, а непрекидна молитва коу е творила помагала о е да поднесе неизрециве болове. едне нои молеи Пресвету Богородицу за помо, чула е глас: У храму Преображеа Сина Моега налази се образ мо кои се зове Свих жалосних радост. Позови свештеника и нека пред том иконом одслужи молебан са водоосвееем, a ти потражи исцеее. Испунивши ту заповест, страдалница е оздравила на очи своих запрепашених роака. Од тога времена не престау исцееа од те иконе и сви они кои о с вером прилазе, добиау утеху и помо Пресвете Богородице. Године 1770. за ову икону благочестиви добротвор подарио е изрезбарени трон у коме она данас почива. Постои неколико ених верних копиа од коих су напознатие иконе: Свих жалосних радост у Лаврско болници, Свих жалосних радост у Тоболску и у Тамбову. За датум прославеа ове чудотворне иконе узима се 6. новембар по новом односно, 24.октобар по старом календару. Свих жалосних Радост у Лаврско болници У Киеву у цркви Лаврске болнице посвеене Светитеу Николау, налази се ова древна чудотворна икона Богоматере. Наиме, черниговски кнез Никола Сватоша, начинивши 1106. г. Света врата и замонашивши се у Печерском манастиру, примио е послушае вратара. Код ових врата саградио е болницу у коу е довео свог лекара Петра, родом из Сирие. Помажуи болесницима, ту е праведни Никола провео око 30 г. северно од Светих врата иза Лавре, подигавши и болнички манастир, са Црквом у част еговог анела чувара, светитеа Николаа. У то цркви се налази копиа чудотворне Богородичине иконе, Свих жалосних радост. Сачувана су брона предаа о чудесним исцееима задобиеним преко ове благодатне иконе. едно од их е сведочанство стражара на вратима болнице, да е он неколико пута видео неку жену да ноу долази у болницу, након чега би оздравао неки од тешких болесника. Распитууи се о загонетно жени сазнао е да се болесницима представала речима а сам жалосних радост. Решивши да сазна о коме се ради едном е у току нои видео како поред ега као сенка пролази жена коа прошавши кра ега, улази у болницу где е лежао тешко болесни монах, кои е ве био припремен да прее у вечност. Пришавши монаху видео е на зиду над им као у одблеску месечевог сиаа, неасно изображее Божие Матере. Схвативши какве Божанствене посетитеке се удостоио видети, пао е пред у на колена, плачуи и молеи се. Болесни монах кои е такое видео авае Царице Небеске са страхопоштоваем е дрхтао свим силама душе, вапиуи о да му се смилуе. После неколико дана окрепууег сна, болесни монах се пробудио потпуно здрав. Од тада, у Киевско лаврско болници сваке суботе чита се Акатист Пресвето Богородици пред еном благодатном иконом ,,Свих жалосних радост. Свих жалосних радост у Тоболску У цркви Васкрсеа Господег у Тоболску налази се копиа ове чудотворне иконе. Непознато е за кога е насликана и чие е власништво пре била, но, сигурно е да е завичана и да е древниа од саме Цркве у коо се налази. Црква е изграена 1752. г. а из натписа на икони се види да е икона обновена те године. Свих жалосних радост у томбовском Вазнесенском храму Боарин, Валентин Мусин поручио е код иконописца да му начини верну копиу чудотворне иконе Свих жалосних радост, коа се прославила у Москви. Иконописац е икону насликао а едног утра у е донео у кивоту и показао пред свима. Када су наручиоцу, боару, Валентину Мусину рекли колико треба да плати иконописцу он е одговорио да се не сеа да е уопште икону и наручио! Но, заповедио е да доведу иконописца. Када су из кивота узели икону, на запрепашее иконописца и дивее свих, уместо иконе нашли су неосликану даску. Боарин е тада у гневу изагнао иконописца из дома. Силно огорчен иконописац дое своме другу Алексеу Дакову и саопшти му о своо невои. Узевши икону видели су црте преашег лика, но у неасним контурама, и оба са сузама падоше пред свету икону на молитву; она се потом авила у тако светлом изображеу, бое него што би е иконописац насликао. Поклонио у е свом другу Дакову, кои е узео као светиу и завештао е после смрти своме сину. Код ове иконе над главом Богоматере изображена е Пресвета Троица, наоколо су девет анела а испод невоници од разних болести. Икона е насликана на вео дасци, украшена кованом сребрно-позлаеном ризом. Чуда Пред овом иконом моле се сви они кои су понижени, угетавани, они кои страдау, кои су у очаау, тузи, они кои траже утеху и заштиту од неизлечивих болести ; такое пред овом иконом верни се моле за покровитество над сиротима и убогима. Икона има и сво Акатист кои се чита услед пада у очаае и приликом проналажеа несталих. Године 1859. г. удова Ана Логинова Цветкова била е веома болесна. ен син позвао е искусног лекара, но болест се погоршавала и сва медицинска средства су се показала неуспешним, тако да е болесница зажелела да се причести. Била е толико ослабила да се сва родбина са сузама почела опраштати од е, мислеи да нее поживети до утра; и лекар е био истог мишеа. Но уутру е рекла сину: Иди брзо у ��ркву, замоли да се одслужи молебан Богоматере жалосних радост и однеси ме свето води. Син е одмах испунио жеу свое маке. Болесница е почела пити и ускоро е сасвим оздравила. Године 1854. у селу Усолцеву, у околини Тоболска, харала е вруица од кое се сваки дан умирало. Када е вест дошла до власти, у село е био послан лекар; но, житеи су се више надали у помо Божиу па су икону из градске цркве посвеену Васкрсеу Господем пренели, не обазируи се на хладно време и далек пут. Изнели су е до села гологлави и у сваком дому служили молебан са водоосвееем након чега е болест брзо престала. Изображее Код тоболске копие за коу прво уочавамо да е древног иконописа, Матер Божиа изображена е у цело фигури без превечног Младенца. Она шири руке свое над страдауима од разних невоа; иза е се виде три анела како лебде над страдалницима и над има држе раширене свитке са натписима: Гладних молитеко, нагих одео, болних исцеее Риза на икони е сребрено позлаена, док е круна украшена драгим камеем; убрус е нанизан неизменично крупним и ситним комадима бисера и диаманата, кристалима и драгим камеем. Две су звезде на раменима, а наруквице и гривне од крупних аметиста. Света икона е ставена у позлаени и изрезбарени рам и стои на иконостасу у припрати праведних Захариа и елисавете, y храму Васкрсеа Господег у Тоболску. Оригинална московска икона Свих жалосних радост коа е проавена у Ординки, сличног е изображеа. Света Дева приказана е у цело фигури без Богомладенца. Изнад ене главе насликан е Господ Бог Саваот, док она шири руке над невонима. Иза ених руку, високо се уздижу снопови биака кои симболизуу родну годину, док у само близини обитавау сабори ангела, лебдеи над невоницима. Одежда о е без икаквих украса, сасвим едноставна. Приметан е ен покровитески однос ка свима кои о се обраау; ер, управо од е, Домостроем Сина еног, добиау све оно што од уди не могу ер е Она уистину радост жалоснима. Молитвама Пресвете, Пречисте, Преблагословене, славне владичице наше Богородице и приснодеве Марие, Господе Исусе Христе, помилу нас!

18.01.2022 Просим молитв о владыке Анфиме. Владыка в Кишинве в тяжлом состоянии находится в реанимации на искусственной вентиляции лгких. Пожалуйста, помолитесь о его выздоровлении!

18.01.2022 У недеу прву Часног поста, коа се назива и Недеом Православа, Света Мака наша, Црква Православна, обележава и догаа победе Православног поштоваа икона н...ад иконоборачком ереси. Празновае Недее Православа, успоставено е као успомена на победу православног учеа о поштовау светих икона. Ова победа извоевана е на седмом Васеенском сабору у Никеи, кои е траао од 24. септембра до 23. октобра 787. год. Сабором е председавао патриарх цариградски Тарасие. Сабор осудио е иконоборце кои су говорили као што и данас поедини секташи говоре, да е поштовае икона повратак у идолопоклонство. Меутим, свети оци су обаснили и показали да се хришани не клаау боама нити дрвету на коме су иконе насликане, него поштуу оне кои су на иконама насликани. Као што фотографиа блиске и драге нам особе оживава успомену и успостава на едан начин духовни контакт са истом, тако и икона продубуе духовну везаност нашу за Бога и Светитее Божие. Иконе су еванее у боама, веронаука за очи. има се освеуе човеково око и открива лепота Божиег лика и преко их видимо колико е Диван Бог у светима своим. Поред одбране поштоваа икона, Сабор е донео одлуку да иконе не могу и не смеу бити сликане било како оне треба да буду сликане у духу еванеа и сагласно многовековном искуству светих иконописаца православне цркве. У ова дан се слави и спомен yспоставаа поштоваа икона 843. године, за време царице Теодоре и патриарха Методиа, после дугог гоеа икона у VIII и IX веку. У ова дан, помие се и чудо са царем Теофилом, гонитеем икона, коем су опроштени греси, пошто се Црква молила за ега, а он се потом покаао. Пред кра Свете Литургие, обава у ова дан, у саборном храму Чин православа, т. началствуушчи излази на средину цркве са свештенослужитеима кои износе иконе Спаситеа и Богородице и раздеуу их присутним верницима. По свом саставу, Чин Православа е молебно и благодарствено пение, а главна му е мисао молба за очувае мира у Цркви и за обраае заблуделих на пут истине. У неким краевима е обича да, овога дана, верници доносе иконе из своих домова и да те иконе носе у литии око храма. На крау Свете Литургие Св. Василиа Великог, коа се служи у Прву недеу Часног поста, чита се и "Синодик Православа". У Синодику се понавау и анатеми предау све ереси осуене на Васеенским и Помесним Саборима Православне Цркве. СИНОДИК Годише Богу дужно благодарее, у дан у кои смо добили опет Божиу Цркву са потврдом догмата православа и са пропашу злобнога злослава. Следеи пророчки изрекама, идуи за апостолским поукама и следууи за еванелским повестима, прославамо дан обновеа. ер Исаиа вели да се обнавау острва Богу (Ис. 41,1), подразумевауи (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто граевине и украси храмова, него пуноа (= мноштво) православних, кои су у има, и песме и славослова коима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавауи, заповеда да ходимо у обновеу живота, и ако je ко у Христу нова твар, нека се обнава (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господе пак речи, показууи пророчко стае (= остварее), веле: Беше празник обновеа у ерусалиму, и беше зима (н. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у коо удески народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеа, било пак да je то она (физичка зима) коа променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула. А беше, заиста беше и код нас зима, не обична, него она коа стварно причиаваше суровост велике злобе. Али нам je процветало рано пролее благодети Божиих, у коем смо се окупили да чинимо молитве благодареа Богу за добре жетве, да бисмо ош више псаламски рекли: Лето и пролее Ти си створио, сети се овога (Пс. 73,17-18). ер заиста, неприатее кои ружише Господа (Пс. 73, 18) и кои свето поклоее ему у светим иконама обешчастише, и кои се погордише и преузнеше безбоштвом, их чудесни Бог сруши и разори дрскост отпадништва. Он не презре глас оних кои Му вапиу: Сети се, Господе, понижеа слугу Твоих, кое носим у недрима своим од многих народа, коим нас понизише неприатеи Твои, Господе, коим понизише наслее ( ) Христа Твога (Пс. 88,51-52). А наслее пак Христово били би они кои су смру еговом искупени и кои су Му поверовали проповедаем речи (Божие) и ликовним изображеем, кроз кое двое велико дело Домостроа спасеа бива познавано од искупених: кроз крст и страдаа и чудеса егова пре крста и после крста, од коих угледае на егова страданьа прелази апостолима, а од ових мученицима, а преко ових стиже до исповедника и подвижника. Тога, дакле, понижеа, коим нас понизише неприатеи Господи, понизише наслее Христа еговог, сетивши се Бог наш, умоаван сопственим милосрем и привоеван молитвама Маке егове, а ош и апостолским и свих Светих, кои су заедно са име били вреани и понижавани са (своим) иконама, да би као што су састрадавали телом, тако, што и приличи, узели удела са име и у увредама против икона Он, дакле, оствари касние ово што je данас изволео, и учини други пут оно што е свршио први пут. Jep први пут, после дугогодишег изругиваа и бешчашеа светих икона, повратио е православе само себи. Сада пак, ова други пут, после безмало тридесет година злоставаа, учинио е нама недостонима ослобоее од тешкоа, и избавее од невоа, и проглашее православа, и сигурност поштоваа икона, празник кои нам доноси све што е спасоносно. Jep на иконама видимо страдаа Господа за нас, крст, гроб, ад умртвен и побеен, подвиге и венце Мученика и само спасее кое je наш Први Подвигоположник и Подвигодавац и Венцедавац извршио посред земе. Ту свечаност данас празнуемо, у о се заеднички радуемо и веселимо молитвама и моеима, и кличемо псалмима и песмама: Ко je Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, кои едини чиниш чудеса (Пс. 76,14-15). () Зато говоримо овако: Онима кои долазак Бога Логоса у телу, речу, устима, срцем и умом, писаем и иконама исповедау вечан спомен! Онима кои знау разлику суштина едне и исте Ипостаси (= Личности) Христове, и о придау створеност и нествореност, видивост и невидивост, страдалност и нестрадалност, описивост и неописивост; и Божанско суштини приписуу нествореност и томе слично, a удско природи признау оно остало и описивост и речу и иконама вечан спомен! Онима кои веруу и проповедау, то ест еванелиски благовесте рачи словима, догаае цртежима, и да свако (од тога) доприноси едно исто користи: проповеди Истине речима и потврду иконама вечан спомен! Онима кои речу освеуу (своа) уста, а затим и слушаоце кроз реч (= проповед) и онима кои знау и проповедау да се кроз часне иконе исто тако освеуу очи гледаоца, а ум се ихов уздиже ка богопознау, као и кроз божанствене Храмове и свештене сасуде и друге посвеене ствари вечан спомен! Пророци како видеше, апостоли како научите, Црква како е примила, учитеи како су одогматили, васеена како се сагласила, Благодат како е засиала, Истина како се доказала, лаж како е протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како е наградом потврдио тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и егове Светитее чествууи речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; ега као Бога и Владику поштууи и клаауи Му се, а их ради заедничког (нам) Господа и као егове верне служитее чествууи и одауи им односно поклоее ( ). Ово je вера Апостола. Ово je вера Отаца. Ово je вера Православних. Ова вера васеену утврди. Онима пак кои су упорни у иконоборачко ереси, бое реи у христоборном одступништву и кои ни преко Мосиевог законодавства нее да буду воени ка своме спасеу, нити су готови да се апостолским учеима поврате православности, нити пристау да се отачким поукама и разашеима обрате од свое заблуде, нити се уверавау сагласношу Цркава Божиих по цело васеени, него су едном за свагда потчинили себе уделу удеа и елина, ер оно што они непосредно хуле на Оригинал и ови се не стиде да тиме преко егове иконе нападау на ега самога изображенога има, дакле, кои су неповратно поседнути овом заблудом и за сваку божанску реч и науку духовну уши су зачепили, те као ве сатрулелима и од заедничког тела Цркве себе одсеклима, анатема! (трипут) Онима кои одричу постоае Божие, и тврде да е свет самопостоеи, и да су све ствари у ему настале случаем, без Промисла Божиег, анатема! (трипут) Онима кои говоре да Бог ние Дух, него тело, или да Он ние праведан, милостив, премудар, свезнауи, и друге такве хуле, анатема! (трипут) Онима кои се усууу да говоре да Син Божии, а исто тако, и Свети Дух, да нису едносуштни и исте части са Оцем, и кои исповедау да Отац и Син и Свети Дух нису едан Бог, анатема! (трипут) Онима кои безумно говоре да долазак у ова свет Сина Божиег у телу и егово воно страдае, смрт и Васкрсее нису били потребни за наше спасее и искупее од греха, анатема! (трипут) Онима кои одбацуу благодати искупеа проповедане еванеем, као едина средства нашег оправдаа пред Богом, анатема! (трипут) Онима кои се усууу да говоре да Пречиста Дева Мариа ние била Дева пре рааа, при раау и после рааа, анатема! (трипут) Онима кои не веруу да е Дух Свети надахивао Пророке и Апостоле, а преко их упууе и нас на истински пут вечног спасеа и потвруе исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришана, и води их ка свако истини, анатема! (трипут) Онима кои одбацуу бесмртност душе, кра света, будуи суд и вечну награду за врлине на небесима, а за грехе осуду, анатема! (трипут) Онима кои одбацуу све Свете Тане Цркве Христове, анатема. (трипут) Онима кои одбацуу Саборе Светих Отаца и ихо Предае, кое е у сагласности са Божанским Откровеем, и кое е побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве, анатема. (трипут) Онима кои помишау да се православни Владари не узводе на престоле по нарочитом благовоеу Божием о има и да се при помазивау на царство на их не изливау дарови Духа Светог ради прохоеа овог великог зваа, и кои тако позивау против их на побуну и издау, анатема! (трипут) Онима кои вреау и хуле на свете иконе, кое Света Црква прима у спомен дела Божиих и егових угодника, да би оне кои их гледау надахнуле побожношу и подстакле их да их подражавау, и онима кои кажу су оне идоли, анатема. (трипут) Теозофима и другим еретицима, кои се усууу да говоре и пребезумно уче како Господ наш Исус Христос ние еданпут на зему сишао и оваплотио се, ве се многоструко оваплоуе, такое и онима кои одричу да е истинита премудрост Очева, Син егов единородни, и онима кои траже другу премудрост упркос Божественом Писму и учеу Светих Отаца, анатема! (трипут) Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима, кои не веруу у еднога Бога, ве поштуу бесове и не предау смирено сво живот Богу, ве се труде да сазнау будуност гатарским призиваем бесова, анатема. (трипут) Онима кои одступау од Православне вере и примау друге вере на саблазан нашо браи, и онима кои отпадау у расколе, анатема! (трипут) Злим богопротивним удима, кои су се чак дрзнули да убиу Помазаника Божиег, Цара-мученика, анатема! (трипут) Гонитеима Цркве Христове, нечастивим одступницима, кои подижу руке на свештенослужитее Божие, газе светие, руше храмове Божие, кои муче нашу брау и кои су осквернили наше Отачаство, анатема! (трипут) Онима кои нападау Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, кое се разликуу по учеу и животу и кои тврде да Црква не постои видиво, ве е настати када се све гране, расколи и иновера седине у едно тело; и онима кои не разликуу истинито свештенство и Свете Тане Цркве од еретичких, него уче да су крштее и причеше еретика довони за спасее и онима кои имау општее са овим еретицима или им помажу или заступау и бране ихову нову ерес екуменизма у име братске убави и уедиеа раздеених хришана, анатема. (трипут) Саблазнитеима и онима кои се ругау удском роду и кои изврауу Богоздану природу, кои сеу разврат и изругуу се роеу деце, кои саблажавау наше сестре да чине детеубиство у утробама мачиним и да избацуу нероене младенце као бездушне и кои ош из ихових тела и крви имау скверну зараду, анатема! (трипут) Екуменистима и онима кои еретике браом називау, кои еретичке заблуде светим танама називау и онима кои Бога са Баалом мешау, анатема! (трипут) Онима кои не следе обичае Цркве кои су установени на Седам Васеенских Сабора, као и о Свето Пасхи и месецослову (календару), кои су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новоавену пасхалиу и нови месецослов безбожних папских астронома, и противеи се обичаима Цркве, желеи да низвргну и развеу догмате и обичае Цркве, кое смо од Отаца примили, анатема! Ми призивамо све благочестиве и православне хришане: стоте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своу пролите да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедае. Чувате се таквих уди и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.

17.01.2022 И уе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да е у куи. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; И казиваше им реч. И ...дооше к ему са узетим, кога ношаху четворица. И не могуи приближити се к ему од народа, открише кров од куе где он беаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. А Исус видевши веру ихову, рече узетоме: Синко, опраштау ти се греси твои! А онде сеаху неки од кижевника и помишаху у срцима своим: Што ова тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим еднога Бога? И одмах разумевши Исус духом своим да они тако помишау у себи, рече им: Што тако помишате у срцима своим? Шта е лакше? Реи узетоме: Опраштау ти се греси; или реи: Устани и узми одар сво, и ходи? Но да знате да власт има Син Човечии на земи опраштати грехе, рече узетоме: Теби говорим: Устани и узми одар сво, и иди дому своме. И уста одмах, и узевши одар изие пред свима тако да се сви диваху и славаху Бога говореи: Никада тако што невидесмо. (Свето еванее по Марку 2, 1-12) Беседа на Другу Недеу Часног Поста Свети ован Кронштатски Када е Господ и Спасите наш Исус Христос обилазио градове и села и проповедао о царству небеском, свратио е едном и у дом едног житеа Капернаума, и по обичау, и овде проповедао. Скупило се много народа, тако да се до врата дома ние могло дои. Четири човека донесоше узетога кои е живео на постеи ? да би га видео она кои исцеуе сваку болест и сваку немо у народу (Мат. 9,35). Али, пошто се нису могли пробити кроз толику масу да би дошли до Христа, они су се са болесником попели на кров куе, открили цреп на крову и, направивши довоно широк отвор за спуштае болесника, спустили овог на носилима пред Самог Господа. Кад Господ виде ихову веру, рече узетоме: Синко, опраштау ти се греси твои, а затим, како би чудом исцееа на очиглед свиу показао неверним кижевницима да е Он Богочовек Кои има власт да на земи опрашта грехе, рече му: Теби говорим: Устани и узми одар сво, и иди дому своме. И уста одмах и узевши одар изае пред свима(Марко 2,11-12). Сав народ кои е ово чудо видео дивио се и, славеи Бога, сведочио да никада тако нешто ние видео. Ето, то е награда Богочовека за веру онима кои донесоше узетога! А да су га донели овоземаском лекару, он би без суме сматрао сувишним да обраа пажу на егове грехе и лечио би га од телесне узетости материалним а не духовним лековима. Божански чудотворац, меутим, поступа другачие: телесну узетост он лечи кроз опраштае грехова: Синко, опраштау ти се греси твои. Зашто тако? Па зато што е душевна узетост, то ест греси, била узрок телесно узетости. ер, све болести и смрт имау сво почетак у греховно узетости душе удске. И ето, ве много хиада година грех раа све болести душе и тела. Али због чега е света Црква установила да се данас чита еванеска прича о узетоме? Свакако због тога што она у свима нама види болеснике од узетости, то ест од греха, и жели да сви, ради исцееа, похитамо ка Исусу Христу. И тачно е: сви смо ми узети. Сваки наш грех е узетост. А да е грех заиста душевна узетост, то е свако од нас на себи осетио. Од сваког греха трпи наше срце, разум отупуе за све духовно, слаби воа за добрим делима, оболевау, да тако кажемо, све основе нашега живота, ер, када оболи срце главни покретач нашег живота тада болест захвата целог човека. Због тога света Црква, знауи како е човеку важна чврстина срца и постоаност на стени вере и Божиих заповести, пева у глас са нама: Утврди, Господе, на стени Твоих заповести, колебиво срце мое (3. Песма Канона св. Андреа Критског) Дакле, ми смо узети. Неки од нас, покренути савешу, сами схватау своу болест и иду ка Христу да се лече од свое греховне узетости; а другима е на несреу потребна туа, искрена помо да би схватили своу болест и од свег срца пожелели исцеее од Исуса Христа. Ах! Када би неко и ове уде као онога узетога, довео снагом свое вере и добронамерним саветом у искрену скрушеност пред лицем Самог Господа нашег Исуса Христа, кои е на Себе узео наше грехе и болести. Он би таквим удима учинио навеу хришанску услугу. Много е меу нама оних кои су духом узети и коима е заиста неопходна искрена помо других. Они су сами толико слаби у вери, толико су свое срце ослабили разноразним страстима, да сами нису способни да учине ни едан едини корак у вери и хришанском животу. И шта? Зар меу вама, убени, нема таквих уди кои би помогли своо немоно и у вери слабо браи? Зар меу нама нема искрено верууих, кои би своом животворном вером помогли неверууим? Зар нема таквих кои би уразумили свог брата кои живи у незнау и разузданости и посаветовали га да се са искреним покааем и вером обрати Христу? Брао, ви кои сте слаби у вери и кои разуздано и раскалашно живите, реците, да ли бисте желели да се избавите од свое беспомоне душевне узетости, чии е кра бити вечно мучее у огу пакла? Желите ли да паднете пред Самог Исуса Христа и да вас Он исцели? То се лако може остварити. Сваког петка, а ако треба и другим данима, Исус Христос у овом светом храму прима к Себи све оне кои су гресима узети и преко свештеника их по вери исцеуе. Сваки пут када се грешник искрено кае због своих грехова, Сам Господ му изнутра говори: Синко, опраштау ти се греси твои. Шта вас спречава да се вером приближите Исусу Христу и од ега добиете исцеее? Доите, исцеуте се: прием сада сви обавуемо током целе Свете Четрдесетнице. Све прима Сам Христос. Свештеници су само сведоци пред им, посредници измеу ега и вас. Само не заборавите, Исусу Христу морате долазити са асном свешу о томе да сте ви грешници, да сте без ега немони и мртви душом, морате веровати свим срцем да е Он ваш Творац и Судиа, и да само Он има власт на земи опраштати грехе (Марко 2,10). Не заборавите ош и то да е после исцееа од греховне узетости безумно и опасно свесно изазивати нову узетост. Ето, постао си здрав, говори Господ, више не греши, да ти се што горе не догоди? (ован 5,14). Амин.

16.01.2022 У понедеак, 28./15. септембра 2020. године, на спомен св. мученика Никите, у Саборном храму Световоскресеског манастира Руске Православне Заграничне Цркве у С...агадакул Ноу у Молдавии, служена е Света Архиереска Литургиа. Свету Архиереску Литургиу е служио егово Преосвештенство Епископ Бесарабски г.г. Антим. еговом Преосвештенству су саслуживали: секретар Светог Архиереског Синода Слободне Српске Православне Цркве егово Високопреподобие Архимандрит Др Симеон, преподобни еромонах Софроние и часни акон Рафаил Мелот. У току Свете Литургие, егово Преосвештенство е благоизволео да рукоположи у чин ереа часног акона Рафаила Мелота. See more

16.01.2022 Srecna Slava Savezu Kola Srpskih Sestara u Brisbanu pri Slobodnom Svetonikolajevskom Manastiru zele parohijani Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve Sv. Georgija u Canberri.

13.01.2022 Светониколаевски манастир Слободне Српске Православне Цркве у ужном Бризбену е и ове године био место окупаа и прославаа Небеске Заштитнице Савеза Кола С...рпских Сестара Слободне Српске Православне Цркве. егово Преосвештенство Епископ Аустралиско-новозеландски и Председник Светог Архиереског Синода Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор е благоизволео да служи Свету Божанствену Литургиу и да проповеда. егово Преосвештенство е, у своо надахнуто беседи, подучио верни народ о животу Пресвете Богомаке и ено важности као наше заступнице пред еним Сином, Господом нашим Исусом Христом. На крау Свете Литургие, егово Преосвештенство е пресекао славски колач и осветио славско коиво Савеза Кола Српских Сестара. Четвртину славског колача су, овогодише домаице га. Сава Гигови и га. Станка Христуди, намениле ги. Златани Попади, попадии пречаског ереа Александра Попадиа, пароха канберског. Отац Александар и попадиа Златана су, у диривом писму, обаснили да, због стаа у вези епидемие, не могу да допутуу на данаше обележавае славе Савеза, такое, попадиа Златана е потврдила своу рание изречену жеу да се прихвати домаинства за следеу годину. Сестре су о са радошу намениле четвртину колача и пожелеле да следее године све заедно прославе своу Небеску заштитницу Пресвету Богородицу и празник еног Успеа. После Свете Литургие, у манастирско трпезарии, чланови дечег хора Света Ираида су, под воством хоровое ге. Иване Мали, одржали концерт и рецитал у част Пресвете Богородице. Затим су се сви присутни верници окупили око свечане славске трпезе убави, кое су припремиле вредне сестре чланице Кола Српских Сестара Пресвета Триица при нашем манастру. See more

13.01.2022 егово Преосвештенство Епископ Аустралиско-новозеландски и Предстоате Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор, благоизволео е да у недеу 14. по ду...ховима, 13. септембра 2020. године, на празник Сабора Срба Светитеа и празник 700 000 Новомученика асеновачких, у Саборном храму Светониколаевског манастира у ужном Бризбену, служи Свету Архиереску Литургиу и да проповеда. После Свете Архиереске Литургие, егово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор е служио Молебан и осветио славско жито у славу и част Светих Новомученика асеновачких. Верници су имали прилику да се поклоне светим моштима Новомученика асеновачких, кое се чувау у Светониколаевском манастиру Слободне Српске Православне Цркве у ужном Бризбену.Слободна Српска Православна Црква е канонизовала и унела у сво календар 700 000 новомученика асеновачких у време свог настанка. Службу св. Новомученицима асеновачким е саставио св. владика Никола Велимирови и та се служба у Слободно Цркви служи скоро седам децениа на ова дан. еговом Преосвештенству су саслуживали: Високопречасни протоере Атанасие Крсти, парох Аделаидски и епархиски акон Симеон Таф. После Свете Литургие и молебана, верници су се у манастирско трпезарии окупили око празничне трпезе убави. See more

12.01.2022 Ускоро излази из штампе нови бро Епархиског Весника

11.01.2022 У уторак, 27. октобра 2020. године, на празник св. преподобне Параскеве - св. Петке, у Световоскресеском манастиру Руске Православне Заграничне Цркве у Молдави...и, служено е опело еговом Преосвештенству блажене успомене Епископу Бесарапском Антиму. Свету заупокоену Лирургиу и опело су служили: Предстоате Руске Православне Заграничне Цркве егово Високопреосвештенство Митрополит г.г. Агатангел, секретар Светог Архиереског Синода Руске Православне Заграничне Цркве егово Преосвештенство Архиепископ Молдавски г.г. Георгие, егово Преосвештенство Епископ Ишимиски и Сибирски г.г. Никон. Архиереима су саслуживали: секретар Светог Архиереског Синода Слободне Српске Православне Цркве егово Високопреподобие Архимандрит Др Симеон, Високопречасни Протоере Василие, Пречасни ере Роман и Преподобни еромонах Софроние. Владика Антим е сахраен у своо задужбини Световоскресеском манастиру у селу Нови Сагадак у Молдавии. Нека му Господ подари раско насее и вечан му помен у Царству Небеском. See more

11.01.2022 У навечере празника Покрова Пресвете Богородице, у Саборном храму Светониколаевског манастира у ужном Бризбену, служено е празнично вечере. Храм е украшен за сутраши празник и пресвучен у плаво - боу Пресвете Богородице.

11.01.2022 Jава се благочеcтиу Вашем да е због временских услова у суботу 7. новембра на миторвске задушнице, уместо помена на гробу, бити служен општи парастос у Сабо...рном Храму Светониколаевског манастира у ужном Бризбену, са почетком у 10 часова. Братство манастира e припремити жито за све уснуле у Господу, са надом у Васкрсее. Жито нас символично подсеа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито е символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Позивамо све вернике кои желе да се учини помен иховим ближима, да доу на општи парастос и донесу имена за помиае, да у нашем храму принесемо молитву Богу за поко ихових душа.

11.01.2022 Слава Богу, егово Високопреосвештенство Митрополит Димитриадоски Фотие е у релативно стабилном стау. Пробудио се после дуге операцие, свестан е, али у великим боловима. Наставимо са молитвама за опоравак.

06.01.2022 From time immemorial, the Church has celebrated the Most-holy Theotokos as the patroness and protectress of the Christian people, who, by her intercessory prayers, implores God's mercy for us sinners. The help of the Most-holy Mother of God has been clearly shown numerous times, to individuals and to nations, in peace and in war, in monastic deserts and in densely populated cities. The event that the Church commemorates and celebrates today confirms the Theotokos' consistent ...protection of Christian people. On October 1, 911, during the reign of Emperor Leo the Wise, there was an All-night Vigil in the Blachernae Church of the Mother of God in Constantinople. The church was full of people. St. Andrew the Fool-for-Christ was standing in the rear of the church with his disciple Epiphanius. At four o'clock in the morning, the Most-holy Theotokos appeared above the people, holding her omophorion outstretched as a protective covering for the faithful. She was clothed in gold-encrusted purple, and shone with an ineffable radiance, surrounded by apostles, saints, martyrs and virgins. St. Andrew said to Blessed Epiphanius: ``Do you see, brother, the Queen and Lady of all praying for the whole world?'' Epiphanius replied: ``I see, Father, and am struck with amazement!'' The Feast of the Protection was instituted to commemorate this event, and to remind us that we can prayerfully receive the unceasing protection of the Most-holy Theotokos in any time of difficulty. See more

05.01.2022 егово Преосвeштенство Епископ Аустралиско-новозеландски и Предстоате Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор, благоизволео е да, на недеу Крстопо...клону, у Саборном храму Светониколаевског манастира у ужном Бризбену, служи Свету Божанствену Литургиу и да проповеда. У току Свете Литургие, верници су приступили Светим Танама Исповести и Причеша. Присутни су имали прилику да се поклоне делу Часног Крста Господег, кои се чува у нашем манастиру. See more