Saint Sava Church in Homebush West | Community organisation

Saint Sava Church

Locality: Homebush West

Phone: +61 414 573 757

Address: 34 Hampstead Rd 2140 Homebush West, NSW, Australia

Website: http://saintsava.org.au

Likes: 598

Add/Update information

Reviews

Tags

• Community organisation
• Religious organisation

24.01.2022 Студенти катедре за дириговае, Конзерваториума "Фредерик Шопен" из Варшаве, у манастиру Високи Дечани, на тераси старог конака певау песму "О Косово, Косово".

21.01.2022 ИГУМАН ПЕТАР МЕШЧЕРИНОВ ГЕРОНТОФИЛИА (ИДОЛОПОКЛОНСТВО ПРЕМА СТАРЦИМА) **Ко су заиста старци?** Старац то е, просто говореи, човек кои е достигао светос...т и удостоен е од Бога даровима расуиваа и прозоривости. **Постоеих стараца увек е било неколико (а данас их, судеи по свему, уопште нема)**; али е остало мноштво кига о има. Читауи те киге и видеи благотворност и мноштво плодова старчества, уди природно стреме ка томе да у свом животу пронау нешто подобно томе. Потрага почие - према споашим знаковима: велика бела брада, или наглашени аскетски (видив свима) начин живота, или велике гомиле жена, или апокалиптична предсказаа са некаквом опозициом према свештеноначалницима, итд. Потража ствара понуду, и старци ове врсте се лако проналазе. Зашто су они потребни? Прво, као што рекох, скинути са себе одговорност за себе: пронаи старца, потпуно поверити себе ему и више не размишати о ничему, не бринути се. Улазак у ра е загарантован. - Друго, веома е просто зашто: сазнати будуност. Ка старцу, као по правилу, не иду са питаем: како се спасити (?), зато што е то потпуно асно из еванеа, а и било кои парохиски пастир може на ова или она начин задовоавауе одговорити на ово питае. Старац се пита: женити се или отии у манастир? Заменити стан или продати? Да ли да идем на операциу? Да ли да започием бизнис, или да га прекинем што пре... итд. итд. Наравно, питау старце да ли ускоро долази кра света и кои су знаци печата антихриста. И ту се, узгред, савршено асно поавуе само наважние питае екуменизам. У другим религиама, да би се решила потпуно иста питаа, постое гуруи, шеици, шамани, ламе, рабини, друиди и остали; неверууи човек е отии видоваку и спиритуалисти. Наравно, а сам далеко од тога да сасвим лишавам ова животна питаа иховог значаа; али када она доу на прво место у животу, тада Црква постае за уде магиа, а вектор духовног живота усмерен е на то да би за рачун Бога било бое сад и одмах. У исто време треба приметити едну суштинску разлику измеу старца и просто пастира Цркве. Ако последи (у идеалном случау) ништа друго не ради него само доноси до човека у егово конкретно ситуации учее Цркве, онда **старац делуе на основу неке личне харизме; а овде е нужан опрез.** **Преп. Серафим каже да када е он говорио од себе, а не од Духа Светог, онда су се догаале грешке; а преп. Силуан Атонски, наводеи ту фразу преп. Серафима, пише да грешке могу бити мале , али могу бити и велике**. **Стога, уопште, Црква заповеда, при контакту са нечим што е лично, велику трезвеност.** Но у наше време трезвености едноставно и нема. Штавише, потпуно е очигледан обрнути процес митологизацие свега што е повезано са старцима... Рекло би се: ну размисли, ништа посебно: то е детиасто (али, напомием, никако у еванелском смислу) поимае духовниг живота. Али у ствари, иза тога стое много озбиние ствари од просте детиарие, незрелости. У основи геронтофилие лежи погрешна представа о Богу, о вои Божио и односу човека и Бога. Скреем вам пажу на ово, ер е изузетно важно. Геронтофили веруу да воа Божа у односу на конкретног човека есте, са едне стране, нешто предодреено, рание програмирано, са друге стране, нешто потпуно тано, нешто што се мора погаати. И ето, ради тога, да би ту компутерску воу погодили, укучили се на у, нужан е старац, кои е управо због тога старац ер влада некаквим таним знаем о само то таанствено вои. Ако е погодимо све иде као по маслу: деца нису болесна и бизнис цвета. Ако не погодимо све е лоше. А ош горе посумати у тано знае старца: ово е онда општа пропаст. - Ово е потпуно нехришански, магиски, пагански поглед на свет. Он претвара нашу религиу од добре вести о Богу убеем Оцу, о Христу Спаситеу и о слободи у Духу Светом у злу вест: хришанство то е минско пое и без специалца минера нееш прои. Специалац минер е старац... Тако не учи Православна Црква. Воа божиа ние нешто програмирано, аутоматско, нешто што треба израчунати. Она ние некаква езотериска тана. **а говорих авно свету... ништа у таности не говорих (н. 18, 20), рекао е Господ**. Напротив, Бог нам е открио Своу воу у Христу, у Св. Писму, у Цркви. Воа Божиа се упознае из целокупности околности, из говора савести, из расположеа срца, из борбе са грехом. Наравно, овде е примерен пастирски савет али управо савет, у духу еванеа, Цркве; а сасви ние неко лажно мистично гуруистичко нагаае. Ако ми не узмемо ово у обзир, тада наш унутраши живот престае да буде истински духован, хришански, ве задобиа чак неку окултну боу. **Духовничество: ошибочное восприятие** See more

19.01.2022 History does repeat itself - 25 years since the operation Storm, the largest single ethnic cleansing campaign in history organized by the Croatian army against ...Serbs. In it, around 250 000 people were displaced and 78 Orthodox churches were destroyed. Someone wrote A quarter of a million Serbs expelled 25 years ago and no one was responsible for the largest individual act of ethnic cleansing on European Ground Since World War II. I can understand the celebration of the end of war, because no one normal wanted the war at all, but the celebration of the 'storm' is an anti-civilization act that has nothing to do with ethnic division on Croatians and Serbians. It's about whether you respect human life or not, whether human suffering hurts or not, whether you believe in equal rights for all or not. Let's be human.

17.01.2022 Learn about Serbian Jerusalem

14.01.2022 Преоподобна Анастасиа Српска, мака Светог Саве I На фотографиама можете видети, на првом мошти Преподобне Анастасие, на другом кивот у коима се мошти чува...у (налази се у манастиру Студеници) а на треем кивот Преподобног Симеона Мироточивог кои се налази у манастиру Хиландару. Заедничка особеност оба кивота е та да их е израдио свештеник Воислав Билбиа осамдесетих година прошлог века. Оба су израена од племенитих метала кое су брони поклоници доносили вековима на дар манастиру Хиландару. Ана Немаи, у монаштву Анастасиа, била е жена Стефана Немае и мака Светог Саве Српског. Роена е око 1125. године, а упокоила се 21. уна 1200. године. Српска Православна Црква слави ен помен 21. уна/ 4. ула. О животу ове знамените Српкие нема много историских чиеница, а ,,Житиа светих'' истичу да Ана беше у свему благочестива добра супруга, нежна мати и побожна и милосрдна госпоа. У браку са великим жупаном Стефаном Немаом родила е петоро деце: Вукана, Стефана (краа Србие), Растка (Светог Саву I), кои е био наомиениа личност породице, а све до данас и српског народа, и две кери. Живот младе Ане веома е слабо познат. За разумевае ене личности веома е важно сагледати патриархалне породичне вредности средевековне српске државе где е жена пре свега вреднована као супруга и мака, а потом као владарка. Ана е свакако осеала на себи узвишени промисао Божии (и тане чувала у срцу своме), ер су многи знаци и чудеса пратили и зачее, и роее, и живот Светог Саве I. И она по угледу на библиске свете маке кое су молитвом и послушношу Богу измолиле од Господа благословено роее мушког чеда (као нпр. елисавета, мака св. ована Крститеа, или Сара, мака праведног Исака, а понавише Пресвета Богородица, мака Исуса Христа), и била спремна и достона за узвишену мисиу, да роди навеег христоносца у роду нашем. Иако су били многодетни родитеи, ипак су измолили нарочити благослов, да их Господ обрадуе ош едним мушким чедом, кога су добили у позним годинама. Светородна лоза Немаиа обухвата 24 светитеа. У овом светлу треба посматрати и животе ених родоначалника Светог Симеона и Свете Анастасие, ер су обое у позним годинама примили монашки чин посветивши живот Христу Богу, и установили пут своим светим и благословеним потомцима, кои са овог пута нису скренули све док се лоза ние угасила. А ово е било касние. Почеци светородне немаике лозе су у избрау од Господа Свете Анастасие и Светог Симеона, коима су двое деце канонизовани, Свети Симон и Свети Сава. И сви остали унуци и праунуци и чукунунуци. На празник Благовести 25. марта 1196. заедно са своим супругом, Ана е примила монашки чин. Жупан е постао монах Симеон и повукао се у манастир Студеницу, а она монахиа Анастасиа (она коа е васкрсла за живот вечни), у манастиру Пресвете Богоридице у Куршумлии близу Топлице, едно од првих задужбина династие Немаиа. Тада е имала 71 годину, и ен монашки подвиг траао е 5 година. Упокоила се само четири месеца након упокоеа свог супруга, кои е уснуо у Господу у 86 години живота 13. фебруара 1200. године. Старац Симеон е имао прилику после напуштаа Студенице и одласка на Хиландар да са Светим Савом проведе остатак живота, али егова мака Анастасиа до краа живота ние видела свое убено чедо, монаха Саву, од кога се одвоила у егово 17 години живота. Свето Анастасии е приреена величанствен погреб у припрати Студеничке Богородичине цркве где се ене мошти и данас налазе ( а у 16. веку ураена е ена икона на зиду фресака). Ако реално сагледамо ен живот, видимо да е изузетно задужила род српски православни, ер е из еног корена изникло 24 света изданка, и ош неброено потомака ихових потомака. Она е заедно са мужем, кога е са убаву верно и послушно пратила кроз живот, препознавауи истински ци земаског живота - поставила теме у Христу свештено српско истории и родослову Немаиа, на коме и ми, духовни потомци ихови и данас зидамо вечну небо-земну граевину цркве и државе. Зато е уистину достона да о кличемо, да е славимо и хвалимо тропарима, кондацима, химнама и молитвама, сад и довека.

14.01.2022 Нема ничег равног молитви и нема ничег ачег од вере. Свети ован Златоусти

13.01.2022 МИТРОПОЛИТ СУРОШКИ АНТОНИЕ БЛУМ ... ниедна од хришанских конфесиа ние одредила у коначности границе Цркве......мученици за веру у Господа, католици, протес...танти и остали, кои су живели само ради тога да би пренели веру у Спаситеа... Сабори првих векова, говореи у записима, одредили су са упечативом асноом и потпуношу нашу веру у Бога, у Господа нашег, у Маку Божиу; они су одредили у чему се састои наше спасее и последе Божие обеае; али изложивши у чему се састои дубина природе Цркве, они нису одредили (дефинисали) ене границе. У XIX веку митрополит Платон Киевски могао е реи да ми знамо где Црква есте, али ми не можемо реи где она ние: Наше земаске преграде не допиру до небеса, закучио е он[4]. И отац Георгие Флоровски, човек кои е за многе од нас био сами глас Православа, у свом опширном чланку о Цркви показуе да ниедна од хришанских конфесиа ние одредила у коначности границе Цркве... Или шта да кажемо, шта да радимо са онима кои су пришли погрешно вери, прихвативши оштеено богослове, живели ради Христа и умирали ради ега? егови сведоци мученици за веру у Господа, католици, протестанти и остали, кои су живели само ради тога да би пренели веру у Спаситеа онима кои га нису познавали, проживели подвижнички живот, примили мученичку смрт. Могу ли они бити препознати само од Христа у вечности, и морау ли бити одбачени од егових ученика на земи? У еванеу ми читамо, враауи се едном Христу, апостоли су Му рекли да су срели човека кои чини чуда еговим именом и забранили му. Христос е одговорио: Не браните му; ер нема никога кои би именом моим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени (Мк. 9, 39)... едном у разговору отац Софроние [8] ми е рекао: Нико не сме себе назвати православним у строгом, апсолутном смислу те речи, ер бити православним значи познавати Бога онаквим какав Он есте, служити му и поклаати се ему достоно егове светости. У том смисли ми се истовремено налазимо in patria et in via: у отабини и на путу. Све е остварено Богом и у Христу; али ние све завршено ни у нама ни у свету. Црква то ние сабрае светих; ве скуп кауих се грешника; и кауих означава окренутих ка Богу, као Петар, када се утапао за време буре. Зар ние законито реи да е тамо где е познае Бога, тамо где е признае Христа Господом Духом Светим (1 Кор. 12, 3), где постои предаа свог живота и свое смрти Господу Православе, што значи и Цркве присутност, као светлост заслепууа или само треперава, као жива вода коа натапа суву зему, као квасац кои закваси сво тесто, као крв коа тече кроз израавено ткиво?

13.01.2022 Кратка лекциа историе Црне Горе

11.01.2022 Сутра е празник Чесног поаса ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ По успениу своме Света Богородица даде сво поас апостолу Томи. Та поас доцние е пренет у Цариград из е...пископие Зиле и чуван у запечаеном ковчегу у Богородичино цркви Влахерни. И никад се ние отварао ова ковчег све до времена цара Лава Мудрога (886-912). Супруга Лавова, царица Зоа, душевно оболи и према неком таанственом виеу пожеле она, да се на у метне поас Свете Богородице. Цар умоли патриарха, те се ковчег отвори, поас изнесе и стави на болесну царицу. Царица одмах оздрави. У спомен тога чуда установи се ова празник. едан део тога поаса находи се у Грузии. У дивном тропару кои се пева на ова дан каже се да се кроз Пресвету Богородицу Приснодеву, обнава и природа и време - ер е Она родила Обновитеа и Спаситеа све твари. See more

10.01.2022 Кивот са главом Светог ована Крститеа. Глава Светог ована пре ратних сукоба налазила се у Дамаску у Сирии. За време рата склоена е из Дамаска али за сада... нема информациа где се тренутно налази Кивот са часном главом Светог ована. Тропар празника Спомен праведника слави се уз похвале, а теби е довоно сведочанство Господе, Претечо. ер, показао си се ваистинуи од пророка часниим зато што си био удостоен и да у водама крстиш Онога о Коем си проповедао. Стога, за истину пострадав радууи се, благовестио се и онима у аду Бога Кои се авио у телу, Кои узима грехе света и даруе нам велику милост!

07.01.2022 "Да ли сте знали, да осим што се помие у Светом Писму као Мати Божиа, о Пресвето Богородици такое, као и о Господу Исусу Христу, постое и друга писана свег...очанства о еном изгледу и понашау?: Пречиста Дева Мариа е сво земаски живот завршила у средовечним годинама. О споашем изгледу Деве Марие су сачувани извештаи у историским описиваима Св. Епифаниа и Никифора Калиста: "У свему Она беше отмена и постоана; говорила е врло мало, и то оно што е потребно, корисно и добро; свакоме е указивала част и поштовае; са сваким човеком е водила одговарауци разговор, не смеуци се, не узбуууци се, и не гневеци се. Раста е била средег; боа еног лица била е као боа зрна пшеничног; коса о била светло смеа и мало златаста; поглед асан и проницив; очи су боом своом подсецале на зреле маслинке; обрве повиене, тамне; нос не кратак; усне као боа руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, вец мало подуже; руке и прсти подугачки. У е не беше никакве гордости, у свему проста, без и намаег притворства; без икаквог мекуштва, Она у исто време беаше оличее наузвишение смерности. Хаине ене беху просте, без икаквих украса, као што то показуе повезача Пресвете главе ене коа се од Богородице до сада сачувала. едном речу: у свему еном беше присутна огромна благодат Божиа. Сви савременици кои су се удостоили среце да виде Пречисту Богородицу за време еног земаског живота, уверавау да е ена споашност била обележена дивном лепотом." Свети Дионисие Ареопагит, три године после еговог обрацеа из многобоштва у хришцанство Св.Апостолом Павлом, удостоио се да види Пресвету Деву Мариу у ерусалиму, када е она била вец у средим годинама. Описууци та сусрет Св. Павлу, Дионисие се изражава тако да су егов ум и срце онемоцали пред созерцаем величине ене божанствене лепоте и да е он био спреман о да се поклони, као Богу, да само ние проповедао да е Бог едан. "ена одеца никад ние била раскошна, била е скромна, поступци величанствени и сигурни; изглед озбиан и приатан; реч кротка коа е текла директно из незлобног срца; обрацае природно и едноставно. Сва лепота ене божанствене душе се осликавала у еном лицу, али та лепота споашности е била само провидни вео, кроз кои е се светлела сва доброта ене непорочне лепоте ума и душе. У сваком поступку она е испуена кротком величином и мудрошцу. Она е била славниа и напрекрасниа од свих земаских жена, зато што су у о, Пресвето Деви, не само телом, веци и духом, у еном лику споени сва ризница благодати." Поновимо речи Светих Отаца: Заиста у Свето Деви нас диви не само непорочна и чиста телесна лепота, вец нарочито савршенство ене душе. ен ум е био Богом воен и ка Богу усмерен; мржу е осецала само према греху. Она беше Дева не само по телу него и по духу, смирена срцем, богомудра, не брза на речи; стално е читала Свето Писмо, била неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говореци с удима као пред Богом; Она никога ние вреала него е свима добра желела; никада се никога, ни убогога човека, ние узгнушала, нити се коме подсмехнула, него е све што би видела покривала убаву Своом; из уста ених ништа ние излазило што ние изливало благодат; сва дела ена зрачила су наузвишениом девственошцу; споаши изглед ен беше одраз унутрашег савршенства еног, благости и незлобивости." Из киге: Земни живот Пресвете Богородице

06.01.2022 Драга брао и сестре. Сутра е дан када се молитвено сеамо свих жртава пострадалих у асеновцу. Преобража жртава у Свете мученике Хритове дочарала е своим ...сликама мати Мариа, сестра манастира асеновац, и тиме овековечила неке од асеновачких страшних догааа дауи им при том преображен, есхатолошки лик. Величауи убав Бога, показууи сву реалност вечне победе Добра над свим злом кнеза таме овога света. Свети мученици асеновачки, молите Бога за нас! See more

03.01.2022 Пресвета Дева Мариа, Богородица, посредница нашег спасеа, поживела е ош доста дуго после Вазнесеа Сина свог. Док е умирао на крсту, Син ен, Исус Христос на чувае у е предао светом овану Богослову. У еговом дому, на Сиону, живела е она у непрестано молитви ишчекууи дан када е отии Сину свом. Често е походила сва она места, коа су подсеала на велике догаае и велика дела Сина еног. [ 197 more words ] http://saintsava.org.au//%d1%83%d1%81%d0%bf%d0%b5%d1%9a%d/

01.01.2022 https://eparhijabacka.info/zitije-prepodobnog-oca-naseg-//