Serbian Orthodox Church in Gold Coast, Queensland | Religious organisation

Serbian Orthodox Church

Locality: Gold Coast, Queensland

Phone: +61 7 5594 6456

Address: 114 Allied Dr 4214 Gold Coast, QLD, Australia

Website: http://www.socgoldcoast.org

Likes: 976

Add/Update information

Reviews

Tags

• Church
• Religious organisation
• Eastern Orthodox church
• Religious centre

25.01.2022 Васкрши интерву Епископа Силуана за SBS радио.

18.01.2022 Велики четвртак Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у ерусалим где е на та дан, кои се прослава као Велики Четвртак, била Тана ...вечера. Исус е тада установио Свету Тану Причеша говореи: "Узмите, едите; ово е тело мое." и "Пите из е сви; ер ово е крв моа Новога Завета коа се пролива за многе ради отпуштеа грехова" (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургие. Господ Исус Христос е своим ученицима опрао ноге учеи их тако, сопственим примером, како треба да служе едни другима. Заповедио им е и да убе едни друге: "Да убите едни друге као што а вас убим" (н. 15, 12), и отворено говорио о предстоеем страдау. Христос е пред свима у току Тане вечере рекао: "Заиста вам кажем; едан од вас издае ме" (Мт. 26, 21). "А уда изданик егов одговарауи рече: да нисам а учитеу? Рече му (Исус): Ти каза" (Мт. 26, 25). "Рече му Петар: Неу те се одреи макар морао и умриети с тобом" (Мт. 26, 35). Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знауи за сва страдаа коа Му предстое моли Оцу. уда е у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеа, да Га изда. Исуса им е показао целивауи Га ер им беше рекао: "Кога поубим, та е" (Лк. 22, 47), а Христос га е упитао "удо, зар целивом издаеш Сина Човечиега?"(Лк. 22, 48). Те нои пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубени и очани. Тада е Петар, кои е бескрано волео Христа, поклекао и три пута Га се до зоре одрекао. Питали су га да ли е он едан од ученика и да ли е био са Исусом, Петар е одговорио да не зна ко е он и да га не познае. Кад е треи пут изустио да ние, запевао е петао. Петар се тада сетио речи Исусових да е га се и он три пута одреи пре него што запева петао. Петар е схватио колики е егов пад, те се из дубине душе покаао и плакао, молеи опрошта. Зора следеег дана ние наавивала ништа добро, био е то дан Христовог коначног страдаа - Велики петак.

16.01.2022 СТРАСНА СЕДМИЦА (Лагано корачае са Христом према Голготи) Страсна седмица е део Четрдесетнице, а опет, у неку руку, може се сматрати и као засебна целина или ...посебна припрема за праее последих дана Христових на земи односно наше припреме да разумемо велику тану Голготе. Такое, не би било погрешно реи да е она круна Васкршег поста. Сви дани Часнога поста, ако се следи ова логика, служе као увод у Страсну седмицу. Часни пост нас е до сада припремао поступно, обликууи у нама разумевае Христовог Еванеа на прави начин. Разумевае суштине односа Творца и човека као егове творевине. Пост нас смирава телесно, а снажи духовно и усмерава ка висини раста Христова. Физички пост неминовно смирава човеково тело, а смирее човековог тела набоа е гаранциа еговог духовног узрастаа. Припремних недеа, а потом кроз све недее до Страсне седмице, ми смо се поучавали еванелским истинама, кое су нам откривале знача и каквоу молитве, знача праштаа, знача чиеа добрих дела, односа са ближима и уопште, буди речено, обликоваа едне праве идеалне хришанске личности христоликог биа. Праее Христа ових дана, кроз богослужбене текстове и молитве, и размишае о еговом ходу ка Голготи, треба да развие у нама ону истинску убав, коа нас доводи у стварну заедницу са Господом. Тако, ова ход почиемо са понедеком, кога набое обашава почетак тропара: Гле Женик долази у понои и блажен е слуга коега нае будног. Црквени нас песник опомие на изненадан долазак Христа, у време непознато нама удима. Зато е блажен слуга кои у то време буде будан односно спреман. Почетак ове Недее говори о осифу, сину аковевом, кои е страдао од брае, али иако заробен телом сачува душу незаробену (Икос на утаро служби). осифово страдае се узима као претеча страдау Христовом. Сеаем на старозаветни лик осифа, кои е невин страдао, ми покушавамо да бое разумемо Христово страдае, иако се ни едно страдае било ког човека не може упоредити са страдаем Христовим, у правом смислу те речи. У уторак се сеамо приче о мудрим девокама (Мт. 25, 1-13) ер она наконкретние обашава знача стражеа односно чекаа доласка Христа Спаситеа. Ова прича нам темено говори о томе шта се дешава са онима кои су мудри, кои живе по речи Божио, а шта се, пак, дешава са онима кои то не чине. Од ове приче, нема бое и сликовитие, коа нам може дочарати изненадни сусрет са Господом. У среду се врши помен жене блуднице, коа е помазала Христове ноге миром, у куи Симона губавога, да бисмо бое разумели покаае, кое у нама треба да изазове пример поменуте жене. Св. ован Кронштатски, за ове дане, пише у кизи Велики Пост и следее: Уведите са вером у срца ваша Господа Исуса Христа, Кои пострада за нас, страдате тамо у срцу своме заедно са им; мислите на свое грехе, патите и, ако можете, плачите због их. -Плачите за собом (Лк. 23,28), каже Господ! Такое, сличан овоме е и пример Господа, док е воен ка Голготи. Он се окренуо у едном моменту и рекао женама кое су га пратиле: Не плачите за мном, ве плачите за собом и за децом своом. Црква нас овога дана опомие и на издаство удино. уда говори безаконицима: Шта ете ми дати и а у вам Га предати (тропар канона 8 песме у среду увече). Зар има страшниих речи од ових. уда преговара да изда Господа, Онога истог Господа кои е дошао да га спасе, да му отвори врата Неба. Зар има вее осуде од ове? Зар има веег издаства од овог? Зар има лакше могуности за нас уде, следбенике Христове, да исправно, до краих могуих граница човековог схватаа и разума, доживимо издаство удино, те да на та начин наш ход са Христом буде испуен смислом и жеом да будемо са им. Велики четвртак е дан када се сеамо Тане вечере Христа и ученика егових. Ово е едини дан када се током ове недее може ести уе. То е због Литургие, коа се служи, а и значаа прве Литургие односно Тане вечере, на коо е Христос установио Литургиу. Увече тога дана служи се утрее од петка са читаем 12 страсних еванеа. Све оно што су апостоли еванелисти записали, а што се односи на Христово страдае, Црква е одредила да се чита ове вечери, да бисмо се сви изнова подсетили на догаае кои су се десили у време страдаа Христовог. Велики петак е дан Христовог страдаа и назначание богослужее везано е за изношее Плаштанице, на вечеро служби, и опело Христово на утаро служби од суботе, коа се служи у петак увече. Стаае под крстом Христовим на Велики петак, преношее мислено и молитвено у оне дане кое тако сликовито описуе богослужбени круг Православне цркве, о Страсно седмици, назначании е тренутак за сваког истинског следбеника Христовог. Стоеи под крстом овога Великог петка, покушамо разумети знача Христовог страдаа. Бог е дао да се разапне за род удски. Бог Отац дозвоава да Сина единородног незахвални уди разапиу, док Дух Свети утаем своим дае сагласност своу. Бог Син каже: -Нека буде воа Твоа Оче-. А човек узвикуе: -Распни Га!- Какве ли драме! Какве неблагодарности! Има ли вее незахвалности од ове, када е човек у питау? Има ли вее убави од ове што Бог нуди овог и сваког другог Великог петка? Има ли веег смиреа? И, треба знати, ко ние у могуности да се саживи са Христом и доживи егов ход ка Голготи, ко не стои са тим доживаем испод Христа на Велики петак, та нее мои да доживи истинску радост Васкрсеа Христовог. И небо се отвара широм и благослов Божи излива се на уде. У то и такво поднебе хтео е Господ Христос уздии сав род човечи из отровне атмосфере зависти, мрже, себичности и братоубиства (Св. Владика Никола, беседа на Велики понедеак). Преко Голготе и кроз Васкрсее, отворило се Небо за све оне, кои суштински разумеу жртву Христову и прихватау егово светло Васкрсее из мртвих. Лагано корачае са Христом ка Голготи, кроз Страсну седмицу, незаобилазан е помагач, кои нас усмерава да изаемо из обичности, да кренемо путем обожеа, путем п��ихватаа да е Голгота набои путоказ за следбенике Христове, чак и под цену да морамо пролазити кроз своу личну голготу. А, свако од нас доживава тренутну ситуациу, изазвану Корона вирусом, као голготу лично страдае. Но, ово е голгота свих уди, свих створеа Божиих. Разлика е само у томе што огроман бро уди овога Великог петка односно ове Страсне седмице нее корачати за Христом, те тако нее разумети ни знача Страсне седмице, ни победу и радост Васкрсеа Христовог. Избави нас Исусе Спасе наш, од преваре и искушеа лукавога; прими Богородицу коа се непрестано моли; ер е Мати, и може Те умолити (Богородичан са вечера Велике среде). Нека нам е свима благословен ход ка Голготи! Прота Милорад Лончар

15.01.2022 ВАСКРША ПОСЛАНИЦА (2020) ЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ГОСПОДИНА СИЛУАНА Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном Светосавском народу Божием Митро...полие аустралиско-новозеландске Христос Васкрсе Ваистину Васкрсе! Драга ми по благодати Епископства, духовна децо, У ледено зими стиска смрти, болести и страдаа; у мраку, рекло би се без излаза, Црква Христова пред човечанство посрнуло у страх и панику, изнова износи барак едине истинске победе и излаза, од сваке смрти, болести, греха и авола, - барак победе Господа Христа и еговог славног Васкрсеа! Христос кои е едном речу утишао велику буру на заталасаном мору, данас стои пред вратима наших срца и куца, спреман да уе са своим бараком победе у скровишта нашег унутарег човека и утиша метежни страх и сваку буру коа нас е снашла у овом времену великих испита. Свети Владика Никола говореи о значау Васкрсеа Христовог за човека и свет каже да е Бог премудро Своим едним даром (Васкрсеа) напунио све празне руке пружене к небу! И заиста, Васкрсее Христово есте одговор на све уздахе човечие, на све испружене руке ка небесима, на све наше пате и страдаа, на све болести и смрти, на све страхове кои нас окружуу у овоме свету. Васкрсее Христово есте анастасис устаае, позив нама на буее из сна греховне обамрлости. Позив на покаае и преумее; на нови живот по Христу и у Христу. По речима Светог устина Новог елиског, Христос нам е своим васкрсеем осигурао двоструко васкрсее: васкрсее душе и васкрсее тела. Васкрсее душе се односи на ено ослобоее од греха, ер е грех смрт душе, гроб душе; и васкрсее тела од трулежи, коа е кроз грех овладала удском природом. Због овога треба да увек имамо пред собом непобитну чиеницу да е Христос Васкрсао да би ми Васкрсли ош за живота свога! Да би били учесници у егово победи, коа е постала наша победа у ему у Свето Цркви и у светом Хришанском животу. Меутим, сведоци смо да би се истински и дубински доживела радост Васкрсеа Христовог, еговог значаа, човек често пута мора да осети горке плодове живота у одвоености од Бога. Каже опет велики Ава: када се народ, као целина одрекне Богочовека, онда се егова историа претвара у путовае кроз пакао и (све) егове страхоте. Ово бива као резултат погрешног усмереа, али у исто време и Божие бриге о нама, да би нас кроз многе невое вратио себи. Треба да се сетимо да е наше Хришанско кретае на земи увек Крсто-васкрсног карактера (Гал. 6, 14). Освруи се на тренутну кризу коа е захватила целу планету, сетимо се да е она наступила, веруемо не случано, у периоду када су Хришани насабрании, набуднии, дакле у периоду Великог и Часног поста. Управо тада се пред нас става ова испит вере. Иначе, да е ова криза наступила пре нашег духовног сабираа можда би се много теже могли ориентисати, и ко зна како би се духовно завршило. Зато нам се чини да се у свему овоме назире прст, односно допуштее Божие. Криза е добила своу снажну артикулациу у Аустралии и Новом Зеланду у трео недеи Часног поста коа се назива Крстопоклона. У ово недеи наш живот на Петом континенту е доживео велики заокрет. Сви наши планови, сви наши послови, сва наша ужурбаност, све е нагло стало. Пробудили смо се у понедеак пред новом реалношу. Сав метеж светски, сви успеси, све суете, све размирице и поделе друштвене и наше, све е стало, све е у тренутку ока постало неважно, ер у сусрету са смру све бледи, све добиа своу праву меру, своу истинску форму и оцену. У то недеи Крста, када се у храму чита еванее о одрицау од себе, своих старих навика и слабости, о узимау Крста и добровоним полажеем за Христом, Господ нас е све позвао да се одрекнемо нашег досадашег уобичаеног животног ритма и да поемо са им и за им са обале, из духовног плиака на велику дубину. Коа е то дубина? Дубина понираа у себе, сагледаваа себе и свога живота, где он стои у релации са Богом, у релации односа са нашим ближима. Да кроз ову кризу, суочени са невидивим неприатеем кои се фантомски крее косеи и младо и старо као некада анео смрти у Египту, сетимо се да едино Крву агета, то ест Господа Христа, животом у ему и име у Свето Цркви Православно можемо бити спасени. Ништа човека не може вратити себи као страдае. Ништа човека не може уозбиити као што то чини нека криза, поготову смрт, ер нас она набрже трезни да е све оно што сматрамо постоаним и траним заправо пролазно и колебиво. Без невое нема богомое, каже наша народна пословица а она е саткана из искуства еговог крсто-васкрсног кретаа кроз ова свет. Сви смо се загледали око себе, посматрауи споашу невоу и буру, па су многи почели да тону страхом и паником, очааем у поноре безнаа, заборавауи да е Крманош нашег живота Господ Христос, кои едном речу утиша буру на Галилеском езеру. Где е Христос васкрсли, победите сваке смрти и болести? Да ли е Он постао само мисаона именица и за нас Хришане? Због тога, брао и сестре изнова пронаимо снагу и препознамо наш идентитет у Васкрслом Господу! Иако одвоени од наших храмова, од наших ближих ове Пасхалне вечери и дана, сетимо се да су рани Хришани, па и наши Свети преци из рода Српског у ош тежим околностима са разрушеним храмовима, у опасности од исуканог мача и смрти коа е вребала са сваке стране, успели да сачувау своу Свету Веру Православну и сво живот у Господу Христу. Нека ова испит кои е пред нас ставен данас положимо уз чврсто држае и поуздае у снагу и помо Васкрслог Христа кои победи сваку болест, сваку усаменост, сваку немо и паклену триаду: смрт, грех и авола. Похитамо сада обновивши свое духовне снаге, препознавши да е едино у Христу непролазна сигурност, вратимо се своо вери и духовном животу, своо Цркви са ош веом убаву и жаром. Опростимо едним другима Васкрсеем, како нас позивау празничне стихире. Сетимо се и овога Васк��сеа све наше брае на Косову и Метохии кои живе у непрекидном страху и немаштини слободе, трпеи свакидаши терор и насиа, а такое наше распете Српске Цркве у Црно Гори. Нека Васкрсли Господ Христос подари свима Своу Васкршу утеху и радост неизмерну. ош едном желеи свима сваки благослов од Васкрслога Христа, поздравамо Вас све, наше драге Епархиоте и све уде добре вое, нарадосниим поздравом: Христос Васкрсе Ваистину Васкрсе! Дано у Митрополии о Васкрсу 2020. лета Господег + С И Л У А Н Епископ аустралиско-новозеландски http://soc.org.au//1314-vaskrsnja-poslanica-2020-njegovog-

11.01.2022 https://www.facebook.com/greekcitytimes/videos/1588861657935622/

08.01.2022 Paschal Greeting in English. CHRIST IS RISEN! TRULY HE IS RISEN!

05.01.2022 Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! Christ is Risen! Truly He is Risen!

02.01.2022 ВАСКРШЕ УТРЕЕ/ PASCHAL MATINS